Богојављенска ноћ, мотив као инспирација (стилске игре)

noc

plava kuca

Ulje na platnu

van gog

 candle    мајка

Подсети се на који начин је писац изнео у својој прироветци мотив ноћи (ноћног неба), који су остали мотиви који покрећу радњу, како су изражени и на основу тога покушај да напишеш виђење испричаних догађаја неким другим очима…

Стилска игра

Изабери нов угао гледишта на догађаје. Размисли како би догађаје из приповетке описао случајни пролазник, доктор, астролог, атеиста, неко ко је близак дечаку, новинар…

Напиши састав инспирисан лајт мотивом приповетке или неким њеним мотивом ( Предлози: Нада је расла у мени и ја сам је загрлила обема рукама, Ноћ је обгрлила град … )

Уколико неки наставник залута на ове стране,  овде може да погледа како смо на часу обрадили ову наставну јединицу

About these ads

64 thoughts on “Богојављенска ноћ, мотив као инспирација (стилске игре)

  1. ZIMSKO JE VECE. PROLAZNICI ZURE SVOJIM KUCAMA. ULICNE SVETILJKE SE PALE,PADA MRAK. GRAD POLAKO TONE U NOC.
    DOSAO SAM IZ SKOLE, NOC JE PALA,A JA POZELIH DA ODEM NEGDE.
    ZAMISLIH SE, A GDE U OVOM MOM GRADU U NOCI IMAS ZABAVU. BIOSKOP NE RADI NE DESAVA SE NISTA ,STO BI MOGLO OBRADOVATI JEDNOG OSNOVCA KAO STO SAM JA.
    DA LI CU NOC PROVESTI KAO I SVAKU DRUGU UZ TELEVIZOR I RACUNAR? RAZMISLJAM,
    NE TO RADIM SVAKU NOC. JA ZELIM , NESTO DRUGO, NESTO NOVO. POZELEH, DA BAR MALO
    PROSETAM, DA SE NADISEM MAKAR VAZDUHA PO NOCI. DA GLEDAM U NEBO I U ZVEZDE
    KOJE TREPERE I ZELE NESTO DA MI KAZU, DA ME U OVOJ NOCI UTESE I BAR NA TENUTAK
    UCINE SRECNIM. MEDJUTIM NOC JE TO, SVE STOJI I DALJE VLADA MRTVILO, HLADNOCA SE U
    KOSTI UVLACI. PONEKI PIJANI PROLAZNIK OPIJEN MUZIKOM IZ OBLIZNJE KAFANE LUTA GRADOM U NOCI. MOMCI I DEVOJKE VRACAJU SE ZURA. A JA ONAKO MALI SHVATIM DA MI
    JE VREME ZA POVRATAK U SVOJ SVET.
    JA ZA SEBE ZELIM NESTO LEPSE, STO U OVOJ NOCI NEMA. NOC JE CRNA,HLADNA, BEZ TRUNKA RADOSTI. ALI SUTRA JE NOVI DAN . SVANUCE JUTRO OKUPANO SUNCEM I
    OGREJACE MOJE SRCE.
    IPAK, MOJ GRAD SE SAMO MOJ GRAD I KAD GA OBAVIJE NOC JA U NJEMU NAJLEPSE SANJAM.

    Dimitrije kosovic 6-4

      • Moj grad je obavila noc

        Zimsko je vece.Prolaznici zure svojim kucama.Ulicne svetiljke se pale.Pada mrak.Grad polako tone u noc.
        Dosao sam iz skole.Noc je pala, a ja pozeleh da odem negde.Zamislih se, a gde u ovom mom gradu u noci imas zabavu.Bioskop ne radi ,ne desava se nista sto bi moglo obradovati jednog osnovca kao sto sam ja.Da li cu noc provesti kao i svaku drugu uz televizor ili racunar?Razmisljam ,ne to ja radim svaku noc.Ja zelim nesto novo.Pozeleh da malo prosetam.Da se nadisem vazduha po noci.Da gledam u nebo i u zvezde koje trepere i zele nesto da mi kazu.Da me u ovoj noci utese i bar na trenutak ucine srecnim.Medjutim, noc je to.Sve stoji ,mrtvilo vlada.Hladnoca se u kosti uvlaci.Samo poneki prolaznik opijen muzikom iz obliznje kafane luta u noci .Momci i devojke se vracaju sa zura.A ja onako mali shvatim da mi je vreme za povratak u svoj svet.
        Ja za sebe zelim nesto lepse, sto u ovoj noci nema.Noc je crna, hladna bez trunke radosti.Ali sutra ce novi dan.Osvanuce jutro okupano suncem i ogrejace moje srce.Ipak moj grad je samo moj grad i kad ga obavije noc ja u njemu najlepse sanjam.

        Dimitrije Kosovic 6-4

    • Ponoć je uveliko već protekla. Kada padne mrak, zemaljski zakoni više ne važe, prostor nema granica i vreme ne postoji. Sve je nekako čudno. Gledam kroz prozor … Nebo je obasuto sa hiljadu sićušnih ogledalaca. Moje oči su veoma umorne, ali željne avanture, ne žele da se sklope. Mesec izgleda tako bezosećajno . Ma koliko god ova noć bila hladna i duga, Sunce će izroniti. „Tik-tak, tik-tak…“ , sat otkucava zajedno sa otkucajima mog srca, a moje oči polako se uvlače u moje misli i stvaraju jednu nepostojeću sliku koju samo ja mogu da vidim, osetim i doživim.
      Noć je nešto ne istraženo, to je vreme kada se čovek opušta i traži mir u svetu mašte, kao ja, jer svet je lep kada sanjamo.

      – Tamara Antović VI-4

  2. ,,Moj grad je obavila noc“
    -Milana Andjelkovic-VI-4

    Dok sunceva svetlost lagano isparava noc trci da obgrli nas gradic kao sto dete grli majku.
    Pojavljuju se prve zvezde ciji se sjaj razliva po sirokim i tamnim rukama noci. Pustim ulicama koraca vetar provlaceci se kroz razgranate krosnje drveca i stvarajuci melodiju za pamcenje. Opcarani tom melodijom listovi odrzavaju igranku po citavom gradu. Elegantni i razigrani, okrecu se poput cigri. Kadkad proleti neka ptica ili prodje neki pas lutalica trazeci utociste. Pocinje kisa. Tu i tamo nadje se neka bara u kojoj obigrava mesecev odraz. Umor mi obavija telo. Polako mi se oci sklapaju. Muzika iz obliznjih klubova remeti mir i tisinu u ulicama, a ostali ljudi ususkani u svoje postelje sanjaju novi dan i obaveze koje on donosi.
    Dok zagrljaj noci polako popusta suncevi zraci se sire poput dobre pesme…

  3. Polako pada mrak. Prolaznici zure u svoje tople domove da sa svojom porodicom provedu vece. Ulicna svetla se pale i nikoga nema na ulici.
    Sneg pocinje da pada i stvara beli prekrivac.
    Vracam se kuci sa treninga i razmisljam o tome kako bi bilo lepo da ostanem napolju i grudvam se sa drugovima. Mama me zove da udjem u kucu da se ugrejem,
    ali ja ne obracam paznju i nastavljam da se igram. Ipak na nagovor mog druga ulazim u kucu, uzimam topao caj, sedam pored prozora, gledam kako sneg i dalje
    pada i ceo grad blista od njegove beline. Drumovi ostaju prazni. Oni koji imaju garaze uvoze svoje automobile u njih, a oni koji je nemaju
    moraju da ostave automobil pod vedrim nebom i da se mole da ga ujutru upale. Sve ulice u gradu su pokrivene belim pokrivacem i srmzavaju se.
    Ja se u svom gradu osecam sigurnije nego na bilo kom drugom mestu i zato najlepse sanjam kad sam kod kuce.

    Luka Miljus VI-4

    • Oni koji imaju garaze uvoze svoje automobile u njih, a oni koji je nemaju
      moraju da ostave automobil pod vedrim nebom i da se mole da ga ujutru upale. – Ovaj deo je stilski neusklađen sa ostatko sastava…
      Sve ulice u gradu su pokrivene belim pokrivacem – ovu rečenicu čuli smo toliko puta…Kao što na času uvek imaš zanimljive komentare i asocijacije i ovoga puta pokušaj da smisliš neku lepu metaforu za sneg ;)
      Možda bi mogao da posvetiš više pažnje i opisu noći na početku.
      Ispravi greške, kako bih mogla da ocenim rad.

  4. VRACAO SAM SE SA MAMOM IZ PRODAVNICE . U PUTU DO KUCE UGLEDAO SAM KAKO SE NEBO OTVARA . NISAM BAS BIO SIGURAN DALI JE ISTINA ILI MI SE PRICINJAVA , ALI JA SAM U POTPUNOSTI BIO ZAGLEDAN U TO . MAMA ME JE U JEDNOM TRENUTKU PITALA U STA GLEDAM PRIVI PUT JE CUO NISAM , ALI DRUGI PUT SAM SE TRGO I REKAO JOJ ; MAMA ZAR NEVIDIS NEBO SE OTVARA , ONA TO NIJE VIDELA VEC NIKO NIJE VIDEO OSIM MENE . NEZNAM STA SE DESAVA , JER TO MAGIJAILI SAM JA SAMO ZAMISLJEN . MAMI SAM GOVORIO DA SAM VIDE KAKO SE NEBO OTVARA I VODI ME U DRUGI SVET DECE I ZANIMLJIVOSTI ,ALI SUPRONO MAMA ME JE SHVATI LA POGRESNO I ODVELA ME KOD LEKARA . UZ PUT SAM JOJ PRICAO KAKO MOJI DRUGARI I JA NEMAMO NISTA ZANIMLJIVO U NASEM MALOM GRADU , PA DA MORAMO MALO DA SE UNOSIMO U MASTU , ONA ME NIJE SLUSALA BILA JE MNOGO ZABRINUTA MOJIM POSTUPCIMA . KADA SMO STIGLI LEKAR JE REKAO DA JE TO SVE SAMO DECIJA MASTA KOJA MOZE SVASTA , PA CAK I DA DECI OSTVARI SNOVE , RESI PROBLEME

    NIKOLA MAKSIMOVIC VI-3

  5. Moj grad obavila je noc

    Poslednji zraci sunca se gase. Moj grad obavila je tama. Noc je sa sobom povela i pahulje koje se na tlo spustaju kao balerine.

    Vracam se od bake, i setajuci posmatram kako se ulicne svetiljke pale. Sve ulice su puste. Mozda bi kadkad ulicom prosao neki pas u potrazi za hranom. Ceo grad polako tone u san. Sneg pocinje sve jace da pada, pa sam morala da pozurim kuci. Stigla sam tacno na veceru. Uzela sam caj, namestila stolicu kod prozora i posmatrala prirodu.

    Dok sam je posmatrala osetila sam kako mi je glava sve teza. Otisla sam u krevet isa nestrpljenjem cekala jutro. dase sunce ponovo rodi, da izadjem na polje i da se opustim u zimskim carolijama.

    Ana Pavicevic 6-4

    • Vracam se od bake, i setajuci posmatram kako se ulicne svetiljke pale …Sneg pocinje sve jace da pada, pa sam morala da pozurim kuci. – Slaganje vremena!

      …posmatrala prirodu. – Dočaraj nam taj momenat. Razmisli da li je bolje da opišeš prizor koji gledaš u noći kad sneg veje ili je bolje da pišeš o onome što si u tom trenutku osećala ili razmišljala.

  6. Bogojavljanska noc – slucajni prolaznik

    Isao sam ulicom kasno uvece, ljudi su setali. Razmisljao sam o tome da je veceras Bogojavljanska noc. Nisam tacno znao sta ce se tog trenutka desiti,jer sam uvek do sada to prespavao. Odjednom se nesto cudno desavalo na nebu. Pojavilo se jako svetlo. Gledao sam u druge ljude sta rade, svi su gledali u nebo i ljudi koji su bili u kuci izasli su tada. Shatio sam da zamisljaju zelje i da se nebo otvarilo. Pogledao sam u nebo i u sebi rekao „Zelim da svi budu srecni“. Bilo je cudesno, odlucio sam da nikada vise ne prespavam Bogojavljansku noc jer je to jedno divno iskustvo.

    Jovan Zelic VI-4

    • Gledao sam u druge ljude sta rade. Svi su gledali u nebo. Ljudi koji su bili ukuci tada su izašli na ulicu.

      Pogledao sam u nebo i u sebi rekao “Zelim da svi budu srecni”. -Pravopis!

      U uvodu si mogao da pišeš o tome gde si bio, da nam time kažeš nešto više o tome ko je taj slučajni prolaznik…Time bi sastav dobio na dinamici.

  7. ,,Moj grad je obavila noc”

    Vece je polako padalo na grad.Moj grad…

    Bili smo na ulici, drugovi i ja i upravo zavrsavali jos jednu u nizu od nasih mnogobrojnih igara. Tamo nas je cekao uobicajeni ritual kao sto su : „kupanje, vecera, gledanje TV-a i naravno odlazak u krevet. Na ulici je bilo mnogo uzbudljivije, gledali smo auta koja prolaze i zamisljali kako bi mi izgledali u njima, samo da smo malo stariji. Grad je nocu mnogo lepsi jer mu upravo ulicne svetiljke daju posebnu draz. Moj grad sija… Odlucili smo da jos malo ostanemo napolju i ako je stina kisa pocela rominjati. Bas lepo,jer su nam uvek govorili da cemo od kise samo porasti, to je upravo bilo ono sto mi zelimo, da budemo veliki i vazni. Tako smo se i ponasali jer smo razgovarali o tome sta cemo biti kad porastemo. Vreme provedeno u lepom drustvu brzo prodje pa tako i dodje vreme za odlazak na spavanje.

    Sanjao sam, necete verovati… grad, moj grad lep i osvetljen.

    Strahinja Parcetic 6/3

    • Uspeo si da nam dočaraš grad u noći kroz viđenje jednog dečaka…

      Tamo nas je cekao uobicajeni ritual kao sto su : “kupanje, vecera, gledanje TV-a i naravno odlazak u krevet. – Pravopis! Stil!

      Tako smo se i ponasali jer smo razgovarali o tome sta cemo biti kad porastemo. -Mogao si da upotpuniš sastav nekim vašim dijalogom…

  8. Noc je obgrlila grad

    Setao sam uveca gradom. Grad je sav bio obasjan lepim ukrasima, i mnogo ljudi je to vece bilo napolju. Vece je bilo jako lepo i puno zvezda. Sunce je polako zalazilo i noc je sve vise i vise padala. Seo sam na klupu i gledao klako sunce zalazi,i kako vece polako dolazi. Ptice su palako prestajale da cvrkuci a zvrcci su se poceli da se bude. Noc je bila predivna i tako je noc obgrlila grad

    • Noc je bila predivna i tako je noc obgrlila grad – Ovo je samo tvoj utisak…Rečima, opisima samo tebi važnih detalja u noć ti nam dočaravaš svoj utisak i činiš da isti pređe na čitaoca. Da je noć predivna moraš dočarati opisom onoga što je takvom čini. Ovako, čitalac ostaje uskraćen za utisak…Ima samo zaključak da je noć bila izuzetno lepa…

  9. Radio sam sa pacijentima,kada je odjednom nepoznati decak utrcao u ordinaciju.Rekao mi je da je njegova majka jako bolesna.
    -Dosao sam u selo gde me je decak cekao da mi isprica svoju tuznu pricu.Sedeo je pored svoje majke i imao je samo jednu zelju a to je da ona ozdravi.Blizila se i Bogojavljanska noc,a decak se svakoga dana molio Bogu da njegova majka bude zdrava.Uskoro je dosao i taj dan,nebo se otvorilo a majka je odjednom ustala iz kreveta.
    -Decak je bio srecan ali se na kraju ispostavilo da je to bio samo san.

    DOKTOR

    Dunja Racic Vl-3

    • Početak je odličan…
      .Blizila se i Bogojavljanska noc,a decak se svakoga dana molio Bogu da njegova majka bude zdrava.Uskoro je dosao i taj dan,nebo se otvorilo a majka je odjednom ustala iz kreveta.
      -Decak je bio srecan ali se na kraju ispostavilo da je to bio samo san. – U ovom delu si prekinula započetu stilsku igru…Sprovedi viđenje doktora do samog kraja.Šta je za njega bitno? O čemu on, kao doktor, razmišlja? I na šta on obraća pažnju?

  10. „Noc je obgrila grad“

    Imam obicaj da uvece prosetam svojim gradom,i da uzivam u zalasku sunca. I to jedno veca sam otisla. Na nebu je bilo puno zvezda,mesec je bio pun. Sela sam na klupu i gledala kako poslednji zraci sunca nestaju. Noc je sve vise i vise preovladjivala grad. Sova je gugutala na grani, i odjednom odleprsala u daljunu. Posle nekog vremena grad je skoz obgrila moj grad vise nije bilo ni jednoh zraka sunca. Svetla na ulicama su se upalila. Bilo je sve divno.

    Dragana Vukmirovic VI-3

  11. DOKTOR

    -Sedeo sam u svojoj ordinaciji gde mi je stiglo pismo.Nepoznati decak me je pozvao da dodjem u njegovo selo,napisao je da mu je majka bolesna i ispricao svoju pricu.
    -Otisao sam u selo gde me je cekala bolesna majka koja je lezala u krevetu,a decak je sedeo pored njene glave cekajuci Bogojavljensku noc.Cekao je sa jednom zeljom a to je da mu majka ozdravi.Kada je stigla Bogojavljenska noc pojavilo se svetlo i tada su se otvorila nebesa.Decak je pozeleo svoju zelju za koju se svakoga dana molio i koju je uvek ponavljao.Istog trena majka je zdrava i vesela ustala iz kreveta.Decak je tada bio jako srecan.
    -Na kraju se ispostavilo da je to bio samo san.

    Jelena Pena Vl-3

    • Početak je dobar. Razrada i završni deo sastava deluju kao da si zaboravila da događaj prepričava doktor. Razmisli, kako bi on prepričao događaje po dolasku u dečakovu kuću? Razmisli na koje stvari doktor obraća pažnju i da li za njega i ceo događaj Bogojavljenska noć ima ikakvu važnost?

  12. Моја најбоља другарица има болесну мајку.Многи је због тога мрзе и одбацују,а ни незнају каква је она уствари особа.Зато сам ја увек уз њу.
    Неколико дана пред Богојављенску ноћ у нашој школи се све више прича о ноћи када се небо отвара и испуњавају зеље.Чим сам чула за тај празник одмах сам рекла својој другарици.Нас две смо замислиле исту зелју да њена мајка оздрави.Што се тај празник више приближавао то је њеној мајци здравствено стање погоршавало.Ни у једним тренутцима нисам напуштала кућу своје најбоље пријатељице.Била сам јој стална подршка.Дан пред Богојављење су сви мислили да ће мајка моје пријатељице да умре,само сам ја утонула у дубок сан који је предвидео да ће њена мајка да оздрави.Никоме ништа нисам говорила. Била сам потпуно срећна.Николме није било јасно шта ми се десило после толико суза на мом лицу је само осмех.Одвела сам другарицу пред Богојављење на прозор и заједно смо гледале у небо. Од једном пред нашим очима створила се светлост која је била толиок јака, да нас је са прзора одбацила до врата. Као да нам је рекла да одемо до собе њене мајке, у којој није било никога. Отишле смо тамо и угледале њену мајку како устаје из кревета, и смеје се после толико времена.
    Биле смо толико пресрећне када је њена мајка дошла до нас и загрлила нас. Када смо се смириле, испричала сам им свој сан који је у птпуности остварен.

    Катарна Маравић 6-3

    • Многи је због тога мрзе и одбацују,а ни незнају каква је она уствари особа. – Pravopis! Da li je moguće da se mrzi onaj koji je bolestan? Izražavaj se reciznije.

      Неколико дана пред Богојављенску ноћ у нашој школи се све више прича о ноћи када се небо отвара и испуњавају зеље.Чим сам чула за тај празник одмах сам рекла својој другарици. – Prilikom pisanja moraš voditi računa o slaganju vremena. U suprotnom, rečenice deluju nelogično.

      Као да нам је рекла да одемо до собе њене мајке, у којој није било никога. Отишле смо тамо и угледале њену мајку… – Svetlost vam je rekla da odete do njene majke?

      Биле смо толико пресрећне… – Izbegavaj razgovorni stil. Postoji toliko lepih reči, kojima možeš da izraziš vaš sreću. Najjednostavnije rešenje, nije uvek i najbolje… Pogotovo ne, kada je u pitanju stilska igra :)

  13. Bogojavljenska noc- ulozi TV spikera (voditelja)

    Dobro vece, postovani gledaoci!

    Zelim da vam predstavim jednu pricu koja ce vam dokazati da cuda ipak postoje.
    Svi izcekuju bogojavljanje. Dok sva deca mastaju o novim auticima, lutkama I trotinetima, decak pun nade I uverenja mastao je o ozdravljenju svoje majke. Majka mu je bolesna I nemocna. Decak je stalno usamljen I tuzan. Sedi kraj prozorai iscekuje otvaranje neba. Taj trenutak za njega znaci puno. Bio je tuzan sve dok nije ugledao cudnu svetlost na nebu, pozeleo je zelju da majku vidi zdravu I srecnu u njegovom zagrljaju. Odjednom majka mu je ozdravila, prisla I zagrlila ga. Bili su srecni I jedno drugom obecali da se vise nikad nece odvajati.
    Njegova svetlost na kraju tunela, njegova majka, ponovo mu je sila haljine, pravila omiljene kolace i milim glasom pevala njegove najdraze pesmice.
    Uzivali su u svakom trenutku koji im je zivot pruzio.
    Nadam se da vas je prica puna nade I osecanja ganula, I da, ako zaista verujete I volite svoje najdraze, zivecete srecno, jer cuda postoje

    • Ako si već izabrala da ispričaš događaje iz pripovetke u ulozi spikera, mogla si da od priprovetke napraviš vest, na primer. Ovako nam nije jasno da li voditelj najavljuje pripovetku, govori o njoj usred Dnevnika…? Pokušaj da uskladiš i pojasniš njegovo kazivanje.

      Dok sva deca mastaju o novim auticima, lutkama I trotinetima, decak pun nade I uverenja mastao je o ozdravljenju svoje majke. Majka mu je bolesna I nemocna. – Moraš da odlučiš da li pišeš sastav u sadašnjem ili u prošlom vremenu…

      Decak je stalno usamljen I tuzan. Sedi kraj prozorai iscekuje otvaranje neba. Taj trenutak za njega znaci puno. Bio je tuzan sve dok nije ugledao cudnu svetlost na nebu, pozeleo je zelju da majku vidi zdravu I srecnu u njegovom zagrljaju. – I ovde, takođe.

      Nadam se da vas je prica puna nade I osecanja ganula, I da, ako zaista verujete I volite svoje najdraze, zivecete srecno, jer cuda postoje. – Kraj je dosta nelogičan. Nije jasno šta si htela da kažeš poslednjom rečenicom…

  14. Noc je. Veliki kameni sat na gradskom trgu otkucava ponoc. Zvezde su rasule svetlost po ulicama grada stapajuci se svetloscu koju bacaju ulicne svetiljke.
    Setam se. Posmatram kako noc grli grad, cini ga nestvarnim I carobnim. Sve je mirno. Tek ponegde cuje se sapat prolaznika. Napustena maca gricka parce kifle koje joj je neko ostavio.
    Na klupi u parku sedi covek I gleda u daljinu. Deluje miran I bezbrizan kao I ova noc. Sela sam na klupu do njega I posmatrala igru musica oko ulicne svetiljke.
    Cak I one u toj igri deluju bezbrizno I razdragano, iako im preti opasnost od toplote svetiljke.
    Svetlost koja pada po klupama I trotoaru daje posebnu car. Imam utisak da je mnostvo zvezdica sa neba popadalo po trotoaru i napravilo carobni zlatni tepih.
    Pozeleh da uzletim na tom tepihu I uzivam u pogledu na moj grad nocu.
    Iz te maste trgla me je maca koja se umiljavala oko mojih nogu. Uzela sam je u krilo I nezno pomazila.
    Kada volite grad u kom zivite volecete sve njegove lepote bez obzira koje je doba dana.

  15. Dosala sam kasno kuci od drugarice,bila sam jako umorna i odmah sam otisla da spavam. – Stil!

    Posle nekog vremena sam se odjednom probudila pogledala na sat i videla da je jos noc, pokusala sam opet da zaspem ali nisam mogla. Kao i uvek kada mi se nespava,sela sam kraj prozora i gledala zvezde jer me one uvek uspavaju.- Stil!

    Rečenice su bespotrebno duge…Budi jasnija u izrazu.
    Opis neba uoči Bogojavljanja je efektan, ali i ostatak sastava moraš stilski uskladiti.

  16. Sastav na temu “ Noć je obgrlila grad“
    Večeras je Bogojavljenska noć. Otvoriće se nebo i zasijaće zvezde. Biće to noć za pamćenje i ispunjenje želja, rekao je voditelj na vestima i završio svoje uvodne reci.
    Sedela sam u svojoj fotelji i slušala vesti. Reči koje je voditelj izgovaraobile su tako nestvarne. Na kraju vesti je još dodao : “ Vidimo se u ponoć na Zelenom brdu “ . Na Zelenom brdu smo imali najlepšu sliku neba. Često sam tamo išla. Preko dana bih legla na zelenu travu i tražila oblike u oblacima, a uveče bih brojala zvezde. Verovatno zbog tog prelepog pogleda idemo tamo da čekamo Bogojavljensku noć. “ A zašto baš u ponoć? “ , zapitala sam se. Verovatno zato što se tada želje ostvaruju : Tada čekamo Novu godinu i tada je Pepeljuga izgubila cipelicu i ispunila joj se želja. Dugo sam razmišljala šta ću poželeti večeras, a onda sam pomislila : “ Šta ako se ne otvori nebo ? “ . Baš zbog toga sam odlučila da poželim da se sve to ostvari. Tačno u ponoć svi su bili na Zelenom brdu. Čarobna noć kao da je obgrlila ceo grad. Svi su nestpljivo čekali, a ja sam u sebi stalno ponavljala : “ Želim da se nebo otvori “ . To je bila moja jedina prava želja.
    Ujutru sam se probudila u krevetu. Dobro sam protrllljala oči da se uverim gde sam jer ni sama nisam bila sigurna da li sam sve sanjala ili sam sinoć stvarno bila na Zelenom brdu. Mama mi je rekla da sam zaspala i da me tata nosio do kuće, još je dodala da sam propustila vatromet. Znači nebo se nije otvorilo ali možda mi se jednog dana ostvari želja…

    • Ksenija, ima dosta nejasnih i nelogičnih delova…

      Sedela sam u svojoj fotelji i slušala vesti…Mama mi je rekla da sam zaspala i da me tata nosio do kuće, još je dodala da sam propustila vatromet.

      ” A zašto baš u ponoć? ” , zapitala sam se. Verovatno zato što se tada želje ostvaruju : Tada čekamo Novu godinu i tada je Pepeljuga izgubila cipelicu i ispunila joj se želja. Dugo sam razmišljala šta ću poželeti večeras, a onda sam pomislila : ” Šta ako se ne otvori nebo ? ” . Baš zbog toga sam odlučila da poželim da se sve to ostvari.
      Dopuni neke delove dodatnim opisima i razmisli o svojim tematskim celinama…Da li su sve povezane?

  17. Bogojavljenska noć-u ulozi ateiste

    Pročitala sam priču koja govori o bolesnij majci i dečaku koji se nada da će ona ozdraviti. Pošto je dečak nemoćan on se moli Bogu i čeka Bogojavljensku noć da poželi želju. Neverujem u Boga i čudesa kao što je Bogojavljenska noć, ali na kraju ove priče majka ozdravlja. Ova čudesna priča me ubedila da Bog možda stvarno postoji kao i čuda poput Bogojavljenske noći.

  18. DOKTOROV IZVESTAJ

    Bio sam pozvan od strane jednog decaka koji mi je rekao da je njegova majka bolesna i da treba pomoc.Odmah sam dosao, pregledao sam pacijentkinju i zakljucio da boluje od pneumonija ili upale pluca. Glavni simptom upale pluća je teška groznica, visoka temperatura i glavobolja, praćeni kašljem i probadanjem u prsima.Tako da sam joj odmah prepisao lek.Sobzirom da se to desavalo u xv beku, bilo je jako tesko da prezivi.Ali sutradan kada sam dosao pacijentkinja je ozdravila.To je bilo cudo.Decak mi je rekao da je ozdravila zato sto je on zamislio zelju za bogojavljensku noc ali ja mislim da je to zbog moje odlicne terapije :)

    NASTAVNICE S VELIKIM ZAKASNJENJEM I JOS VECIM IZVINJENJEM STIZE MOJ SASTAV

    ( Nekad je to bila neizlječiva bolest sa velikim procentom smrtnosti. S razvojem medicine i pronalaskom pencilina smrtnost od ove bolesti je znatno smanjena i skoro iskorijenjena. Danas je upala pluća uglavnom izlječiva bolest.)

  19. Moj grad je obavila noć
    Svaki sumrak u meni izaziva zebnju. Pada noć, a ja ne volim noć, naročito ne onu bez zvezda i sjajnog meseca. Pa i onda, igra senki i čudnih zvukova iz tame izazivaju u meni nelagodnost i strah.
    Ulične svetiljke se pale u nekim delovima mesta, a u nekima je potpuni mrak. Sve što me okružuje polako gubi svoj lik i ostaju samo obrisi. Sve što mi je preko dana poznato sada ima drugačiji zvuk, lik i smisao. Razgovor prolaznika, lavež pasa, tutnjanje vozila na drumu odjednom kao da mi je nepoznato, pa moram da zastanem i razmislim šta je to što sam čula. Gledam kroz prozor i jedva čekam kada će da svane. Razmišljam kako mi je sunce okrenulo ledja jer se ljuti nešto na mene. Razmišljam kako noću ostajemo sami sa sobom, kako nas noć vraća sebi samima, svojim molitvama, željama, snovima.
    Moj grad je obavila noć. Pusto je i tiho. Čeznem za sjajom i energijom jutra.
    Ana Kosović VI-4

    • Svaki sumrak u meni izaziva zebnju… – Veoma lep utisak!

      Sve što me okružuje polako gubi svoj lik i ostaju samo obrisi. Sve što mi je preko dana poznato sada ima drugačiji zvuk, lik i smisao… -Opet zebnja! Ana, odlicno se igraš rečima!

      Razmišljam kako noću ostajemo sami sa sobom, kako nas noć vraća sebi samima, svojim molitvama, željama, snovima. – Lepo!

      Zaista lepa priča! Postavićemo najlepše u članak… Pronađi neku lepu sliku ili fotografiju, koja bi išla lepo uz tvoj sastav!

  20. Sastav na temu ” Noć je obgrlila grad”-ispravak
    Večeras je Bogojavljenska noć. Otvoriće se nebo i zasijaće zvezde. Biće to noć za pamćenje i ispunjenje želja, rekao je voditelj na vestima i završio svoje uvodne reci.
    Sedela sam u fotelji i slušala voditelja na vestima. Reči koje je voditelj izgovaraobile su tako nestvarne. Na kraju vesti je još dodao : ” Vidimo se u ponoć na Zelenom brdu ” . Na Zelenom brdu smo imali najlepšu sliku neba. Često sam tamo išla. Preko dana bih legla na zelenu travu i tražila oblike u oblacima, a uveče bih brojala zvezde. Verovatno zbog tog prelepog pogleda idemo tamo da čekamo Bogojavljensku noć. ” A zašto baš u ponoć cekamo Bogojavljenje ? ” , zapitala sam se. Verovatno zato što se tada ostvaruju zelje. : Tada čekamo Novu godinu i tada je Pepeljuga izgubila cipelicu i ispunila joj se želja. Dugo sam razmišljala šta ću poželeti večeras, a onda sam pomislila : ” Šta ako se ne otvori nebo ? ” . Baš zbog toga sam odlučila da poželim da se sve to ostvari. Tačno u ponoć svi su bili na Zelenom brdu. Čarobna noć kao da je obgrlila ceo grad. Svi su nestpljivo čekali, a ja sam u sebi stalno ponavljala : ” Želim da se nebo otvori ” . To je bila moja jedina prava želja.
    Ujutru sam se probudila u krevetu. Dobro sam protrllljala oči da se uverim gde sam jer ni sama nisam bila sigurna da li sam sve sanjala ili sam sinoć stvarno bila na Zelenom brdu. Kada sam pitala mamu jel se otvorilo nebo ona mi je zacudjeno pogledala. Rekla mi je da sam verovatno sanjala, kao sto i jesam. Zao mi je sto takva cuda nepostoje al mozda mi se jednog dana zelja ostvari…

    • Možda sam samo navikla da od tebe dobijam sastave sa čvrstom strukturom i jasnim izrazom, pa mi ovaj sastav deluje stilski lošije? Mašta te često zavara i odlutaš dosta od poente, ili početne ideje. Pretpostavljam da ti sma tema nije bila dovoljno inspirativna.

      Bitno je da se upuštaš u igru pisanja, jer je to jedini način da se ta veština savlada ;)

  21. Stilska igra-moje vidjenje

    Majka od mog druga Milosa je jako bolesna. Bori se protiv jako retke I neizlecive bolesti. Moj drug je jako tuzan I pokusava da nadje nacin kako da joj pomogne, jer doktori su rekli da joj je ostalo jos jako malo zivota.
    U skoli svi govore da je bogojavljenje besmislica u koju niko ne treba da veruje, zato sto se nikome nije ostvarila zelja. Ali ipak Milos I ja imamo nade da ce se nama ostvariti zalje. Uoci bogojavljenja svi smo u svojim kucama I cekamo da se otvori nebo, Milos je takodje kuci. Satima sedi ispred prozora I zeljno ceka otvaranje nebesa. Posle mnogo sati provedenih u cekanju, nebesa su se konacno otvorila, a Milos je tihim glasom izgovorio: ,,Zelim da mi majka ozdravi.’’ U tom istom trenutku cuo se parket kako skripi I neki tihi glas, Milosu veoma poznat. Kada je ugledao mamu skocio joj je u zagrljaj I rekao joj da ce je stalno paziti. Sutradan u skoli sam veoma bila srecna sto je Milosu mama ozdravila jer je mnogo volim I obozavam da provodim vreme sa njom. Bilo mi je veoma drago zbog Milosa jer je on moj najbolji drug.
    Od tog dana svi su poceli da veruju u cuda. Svi pricaju o tome u skoli. Za sve drugare u skoli koji nisu verovali u bogojavljenje pravi dokaz je Miloseva mama koja se izlecila od veoma teske bolesti.

    Dunja Bozicic 6-3

  22. Noc je obgrlila grad

    Bila je jesen. Lisce sa drveca krasilo je put kao neki carobni tepih. Dok koracam ulicom osecam kako mi lisce susti pod nogama, dok vetar njise grane drveca.
    Jedne tople veceri kada sam se vracala sa treninga u gradu je nestalo struje. Po prvi put se nisam plasila mraka. Izgledalo je kao da je noc obgrlila grad. Sve to je izgledalo carobno, kao da je neka vila dosla I zacarala grad. Svetla iz kuce su davale poseban izgled ovoj carobnoj noci.
    Ta noc je bila posebna, bilo mi je veoma cudno to sto sam sama bila u gradu. Mozda je to bila slucajnost ili mozda sudbina.

    • Sve to je izgledalo carobno – Šta je izgledalo čarobno? Šta je to u noći što je čini čarobnom? Dočaraj.

      Svetla iz kuce su davale poseban izgled ovoj carobnoj noci. Ovim motivom možeš da se poigraš… Mnogo je živopisnije od čarobnog tepiha, o kome se često čita :)

      Rad mi deluje nedovršeno. Pokušaj da malo bolje osmisliš „kostur“ priče. Razmisli na koje pojave u noći želiš da ukažeš i kako se ti kao pripovedač prema njima odnosiš ili kako utiču na tvoja osećanja ili razmišljanja.

  23. ,, MOJ GRAD JE OBAVILA NOC,,
    (NESTVARNI DOGADJAJ :))
    -Bezbroj puta sam citala u novinama, a i u razgovoru starijih cula kako su bili akteri (ucesnici) nekih dogadjaja na ulici, pijaci, svom domu i drugo. Meni su svi ti dogadjaji izgledali nestvarno!, dok i ja jedne noci nisam dozivela slican dogadjaj.
    -Jedno lepo letnje vece setala sam ulicom svog grada i cekala drugaricu sa kojom sam trebala ici u bioskop. Drugarica mi se javila da je sprecena i da nece moci doci. Posto je vece bilo prelepo sa puno zvezda i sjajnim mesecom na nebu odlucila sam da sama nastavim setnju. Nisam ni primetila kada sam se nasla u maloj nepoznatoj ulici. Iz ovog mog sanjarenja trglo me je pucanje stakla i negde u daljini lavez psa. Moja radoznalost me je povela u tom pravcu. Videla sam dvojicu mladica, jednog u prostoriji kuce, a drugog pored polomljenog prozora i odmah shvatila da se radi o provali. Neprimetno sam se sakrila iza drveta i posmatrala sta mladici rade. Lopov je kroz polomljeni prozor dodavao svom pomagacu predmete iz kuce, koje nisam dobro videla sta su.?! Istog casa sam telefonom pozvala policiju i sve im tiho rekla, ko sam, odakle zovem i sta sam videla. Dok sam pricala, cula sam da je neki zenski glas zapomagao da su lopovi u kuci. Lopov je nesto dodao svom drugu i gurnuo zenu ali u tom trenutku je stigla policija i na svu srecu sve sredila!
    -Eto, sasvim slucajno, kao slucajni prolaznik bila sam posmatrac pljacke i duboko u srcu bila ponosna na sebe sto sa to sprecila. :)

  24. Jedne hladne i vetrovite noci isao sam do radnje.Svetla su bila ugasena.Kada sam kupijo sve sto mi je trebalo lagano sam isao kuci.Kada sam bio u blizini kuce vetar je odjednom stao sbetlo na banderi se upalilo ali samo na jednoj ispod koje sam ja bio.Pogledao sam u nebo i video kako se otvara.Otrcao sam kuci i rekao mami da se nebo otvara.Mama mi je rekla da je to bogojavljenska noc i da trebam da pozelim zelju.Otrcao sam napolje i pozeleo zelju.Bilo je kasno pa sam otisao da spavam.Kada sam se probudijo nisam znao dal je to bila stvarnost ili sam sanjo.Mama mi je rekla da je to bila stvarnost.Od tada stalno cekam da taj dan opet bude jer mi se zelja ispunila.Dali ste i vi pozeleli zelju?

    • Moraš paziti na pravopis. Neke greške koje si napravio su nedopustive. Takođe pazi i na upotrebu zapeta. ( sam kupijo, Dali ste i vi pozeleli zelju? itd.)
      Sastav ne odgovoara ni na jednu ponuđenu temu u potpunosti. Ako si pisao inspirisan motivomnoći, onda je trebalo da posvetiš više pažnje opisima, kako bi nam dočarao prizore koje vidiš u noći…Ako si pisao stilsku vežbu opet nisi izneo temu do kraja.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s